Pogled u sebe
Muška tvrdoglavost? Ženska tajanstvenost? Potreba muškarca za ispoljavanjem hrabrosti, za pobedom? Potreba žene za romantikom, razgovorom?
Ove i još mnoge druge teme vezane su za put ka bliskosti. U sadašnjosti u ovom svetu opterećenom masovnom i brzom razmenom informacija iskreno i blisko komuniciranje postaje prava retkost. Ljudi sve više koriste ogromne količine reči koje niko pa ni oni sami ne razumeju u potpunosti ne bi li tako sakrili svoje strahove i male ili velike tajne. Sve više nismo svesni beznadežne nemogućnosti medjusobne komunikacije koja se razvija od detinjstva, pa sve do zrelog doba i uglavnom vodi ka tome koliko smo svesni svoje ličnosti i svesti o svom J@
Snovidjenja većine ljudi na planeti jesu da budu voljeni, prihvaćeni i sigurni. A ipak, ne zalažu se svi dovoljno. Možda i zbog svoje intelektualne interaktivnosti da otvoreno izraze svoje želje, htenja i osećanja i da ih stave u jasnu funkciju.
Pitanja koja postavljam sebi sve češće, a ne nalazim odgovor, sada bih postavila i vama, upućujući vas smisleno na potrebu kritičkog preispitivanja.
- Koliko smo iskreni prema sebi i drugima?
- Zašto nam ljubav izgleda tako beznadezna ponekad?
- Gubimo li svoj identitet da bi pokušali da održimo neke veze?
Šta se nalazi ispod površine naseg takozvanog J@?
Ciklus kolaža nastao u poslednjih par godina je niz varijacija na temu “Pogled u sebe“. Njihova posebnost ogleda se u tome što su preneseni na platno, i samim tim nam ukazuju na dve putanje koje se medjusobno seku, i jasno daju iskrivljenu sliku stvarnosti.
Ramovima koji su dizajnirani posebno za svaki kolaž, razbijeni su stereotipi u procesu između umetnika, umetničkog dela i publike i ostavljaju utisak iščekivanja i nagoveštaja da se izbegne autizam postojećih struktura.
Prisustvo ogledala uz kolaže ukazuje na potrebu da iskrivljenu sliku stvarnosti vratimo u predjašnje stanje tako što ćemo započeti duboko poniranje u sebe i raskoš naše iskrenosti i podsvesti.
